U 3 SATA NOĆU STIŽE PORUKA – TATA NE MOGU DA SPAVAM! Otac dječaka iz Ribnikara tvrdi: Pomno smo ga zagledali…

Pisac Dušan Nedeljković, čiji je sin pohađa školu Vladislav Ribnikar je rekao da je dobra stvar da se škola izmjesti u kulturne centre.

Pisac Dušan Nedeljković, čiji sin ide u sedmi razred osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, govorio je u emisji “Jutro” na Prvoj televiziji o masakru koji je potresao Srbiju, i o prijedlogu Vlade Srbije da se nastavak školske godine organizuje u kulturnim ustanovama.

“Poslije tri nedelje i dalje ne vjerujem u školu, i dalje je problem. Prvo što sam naučio sina jeste da se javlja na telefon, pošalje poruku: ‘tata stigao sam’. Nastavnici i razredna su im bili roditelji u školi, sve je bilo lijepo i krasno dok se nije desio udes. U centru mog Beograda se takav zločin desio, nema konsenzusa, plašim se da smo kao brod bez kormilara. Juče su reagovali, grad je reagovao, država je reagovala, to može da donese mir među ljude. Mi kao roditelji smo razjedinjeni, neka djeca idu u školu, druga ne idu. Imaćemo jednu bezbjednu zonu u tim kulturnim ustanovama, oni će biri relaksirani, idemo ka tom cilju, da 1. septembar bude dobar početak”, rekao je on na početku razgovora.

“Mi kao gradska djeca, mi ništa ne radimo na svoju ruku, moji prijatelji su psihoilozi i psihijatri, oni su nas savjetovali da relaksiramo sina, da odemo van grada, bilo smo i vratili smo se sinoć. On će prvo ići na trening košarke, sa drugarima iz VII2”, rekao je on.

Na pitanje kako je njegov sin reagovao na masakr poznati pisac je rekao: “Nakon četiri, pet dana od masakra, pomno smo ga zagledali, i sve misliš da je dobro, on mi pošalje poruku u tri sata noću, ‘tata dođi, ja ne mogu da spavam'”.

“Ja sam vidio toliko tragedija u životu, ali ja nisam doživio najveću tragediji koju su doživjeli drugi roditelji. Zbog medija dolazi do pogrešne interepretacije, ja nikoga ne osuđujem, pa ni roditelje i djecu koja idu u školu. Lično mislim da nije dobro da dolaze na mjesto zločina, treba da idu u kulturne centre. Vidjećemo šta će biti. Suočavamo se za užasnom birokratijom, dječija prava jesu najbitnija, ali oni su svi maloljetni. Teško da će oni da odluče bilo šta bez mene. Tri djevojčice koje su poginule su išle u odjeljenje sa mojim sinom, oni se znaju od jaslica. Ti te ljude znaš, ti roditelji su tu, javljaju se… kada se vidimo samo se zagrlimo, ti ljudi se tresu van sebe, ti ponovo proživljavaš sve što se desilo”, rekao je on.

“Te reaguje savijet roditelja, kolegijum roditelja, ko su ti ljudi, neki Igor me zove, šta oni odlučuju, ništa oni ne odlučuju. Suspenziju treba da dobiju čelnici škole, ili da se samosupspenduju, kao neki moralni čin. Znam direktorku, ona se sjajna žena, dobro radi svoja posao, ali odgovornost mora da postoji. Ministar Ružić je podnio ostavku, potpuno u pogrešno vrijeme kada je najpotrebniji. Neka rade u ostavci, pa kad sve prođe, onda neka odu”, dodao je Nedeljković.

“Ko radi sa tetkicama, ko je brisao pod, tamo su pobili našu djecu, to je mjesto zločina, i neko sad da se vrati na normalizaciju. Hvala na prokedlogu Vlade i grada, to je dobra stvar. U školi su veoma nesuptilno saopštili da je djevojčica preminula, opet kukanje, plač, jedna djeojčica pobjegla iz škole, onda su je pola dana tražili. To nije rješenje. 3. maj treba da bude dan kada je škola završila, kako ćemo stići do 20. juna, do kraja godine to je pitanje”, naglsio je on.

“Ovo je slično 11. septembru u Americi, kad se sve promijenilo, mi smo grad od 2 miliona stanovnika, mnogo je ludaka, mnogo ih je neliječenih, mora da postoje nove bezbjednosne procedure, imate tri mjeseca da promijenite sve. Policija je jako dobro reagovala. Objekti se obezbjeđuju na ulaznim vratima, imate jedan ulaz, i to je sve, koncerti se tako obezbjeđuju. Policija štiti našu djecu. Mi smo svi na jednoj strani, za mene je školska godina završena, ovo je moj moral, ali ja sam takav.. Mi smo odlučili da sin ne ide, ako treba da se ide u Dadov, mi smo za to. Niko nije bio spreman za ovo što se desilo”, zaključio je on.

(MONDO/Prva)

Leave a Reply