“Muž i ja smo odveli četrnaestomjesečnu bebu u park”

“Muž i ja odveli smo četrnaestomjesečnu bebu u park.

U blizini jedne prazne ljuljaške stoji dječak koji nema više od 7 godina. Prilazim i stavljam bebu na ljuljašku, a on u ruci drži pola pakovanja keksa i nudi moje dijete.

1

Foto: Pexels.com

Pruža ruku meni da uzmem i tada vidim da su mu ručice prljave, jakna pocijepana a pantalone pohabane. Uzimam keks i dajem svom djetetu.

On pridržava ljuljašku i pomaže mi da je ljuljam.

2

Foto: Pexels.com

Pita me koliko je sati? Da li ima 12?Odgovaram mu da nema i pitam ga da li tad roditelji dolaze po njega.

Kaže mi da mu je čika iz obližnje pekare rekao da dođe u jedan.

3

Foto: Pexels.com

Svakog dana ide u tu pekaru, odnese džak sa đubretom do kontejnera, a on mu zauzvrat da dvije kese starog peciva.Ne mogu da vam opišem kolika me je tuga oblila u tom trenutku!

4

Foto: Pexels.com

Pitam ga da li je gladan i da li bi želio da mu kupim neko pecivo, a on sleže ramenima i kaže mi:”ako hoćeš” uz stidljivi osmijeh.

6

Foto: Pexels.com

Iste sekunde odlazim do pekare i kupujem mu rol-viršlu. Vraćam se i dajem mu. NIKADA U ŽIVOTU NEĆU ZABORAVITI NJEGOV OSMIJEH!”

5

Foto: Pexels.com

Leave a Reply