“Moja snaha se porodila 6 mjeseci nakon što se udala za mog sina”
“Moja snaha se porodila 6 mjeseci nakon što se udala za mog sina”
Moja snaja se porodila 6 mjeseci nakon što se udala za mog sina. Od sramote sam milila da ću umrijeti. 10 DANA NISAM IZLAZILA IZ STANA DA ME NEKO NE SRETNE NA ULICI.
Međutim, nakon perioda osjećaja sramote desilo se nešto još gore. SUMNJA! Počela sam da sumnjam kako moj sin nije otac tog djeteta.
Danima me to mučila, a onda sam odlučila iako mnogo košta da uradim test očinstva. Krišom sam uzela uzorke i odnijela ih na kliniku.
TO VRIJEME DOK SAM ČEKALA REZULTATE MISLIM DA MI JE SKRATILO ŽIVOT ZA 10 GODINA, A ONDA SAM KONAČNO DOBILA ISTINU NA RUKE. Otvorila sam kovertu i pročitala da moj sin…
BONUS
Moja majka se udala za moga oca 85 godine. U tom trenutku moj otac je tek počeo da pravi kuću, pa su neko vreme živeli u jednoj prostoriji, nije bilo ni kupatilo napravljeno. Vredno su radili godinama i sredili kuću. Celo to vreme poštovali su i podržavali jedno drugoga. I u vreme rata, sankcija, besparice. Dok danas vidim većinom devojke ne žele da se bore ni za šta već sve hoće na gotovo, samo da se uvale, i čim krene neka kriza, finansijska, emotivna, odmah hoće razvod ili nađu drugog. Nema više ono stvorićemo zajedno radom, već ili imaš ili nemaš.
Momak je svom najboljem drugu i meni u isto vreme predložio da počnemo da učimo programiranje. Pošto je i meni i njemu bilo vrlo teško da se samoinicijativno pokrenemo, jer dolazimo iz sličnih životnih okolnosti, morali smo da nađemo snagu za istrajnost. Koliko sam ja, verujem da se i on borio iako je zaista teško, ja sam do sad uspela da izguram na muku da sedim i učim, borim se sa sobom svaki dan čim otvorim oči, jer je počelo zaista da me zanima i videla sam da mogu ali da moram polako da povećavam vreme učenja i moram biti posvećena. Za to vreme je momkov drug batalio učenje, sve mu je bilo preče od toga, pa čak i izlasci i lična zadovoljstva. Stvar je u tome što me je momak juče pitao da li ja mislim da je ok da on pita svog menadžera da zaposli druga, da ga plaćaju mizerno, ali da sedi i uči u firmi jer se drugačije neće uozbiljiti a ima potencijal. Ne znam da li sam ja sebična ili kreten, ali malo sam se uvredila. Ne mogu da se ne osećam ruzno i kao da u mene uopšte ne veruje…
