DJEČAK UBICA IMA “UPUCANU RUKU”, EVO ŠTA TO ZNAČI: Sin poznatog pisca ide u Ribnikar – šta se tačno desilo kobnog dana?!
Pisac Dušan Nedeljković, čiji sin ide u sedmi razred osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, govorio je o masakru koji je potresao Srbiju.
Kako ćemo se oporaviti od tragedije koja nas je zadesila? Šta ćemo i da li ćemo naučiti? Možemo li postati bolji ljudi i ujediniti se za dobrobit naše djece? To su jutros u “Uranku“ bila pitanja za pisca Dušana Nedeljkovića koji se u kobnu srijedu 3. maja, nedugo nakon pucnjave u OŠ “Vladislav Ribnikar“, prvi uključio u program televizije K1 jer je njegov sin učenik sedmog razreda ove škole. Jovani Joksimović kazao je danas da je od nje, tokom razgovora na televiziji, saznao da je ubijeno osmoro učenika.
“Ti si mi u programu rekla da si dobila zvaničan izveštaj od MUP-a i da je ubijeno osmoro dece. Ja do tog trenutka nisam to znao. Tebi vjerujem, ti si jedna od retkih TV lica kojima vjerujem i kada si to pročitala zavezala su mi se crijeva. Sin je tog dana bio u školi. Ja sam, kako se to kaže umjetnik, pa ustajem malo kasnije i probudili su me neki čudni ljudi koji me ne zovu tako rano ujutro. Po mobilnom sam provalio da se nešto dešava. I tast me je, recimo, zvao. Onda sam naleteo na ženu koja je trebalo da bude na poslu i koja je u telefon govorila: Gdje, šta? Pucnjava u “Ribnikaru“… Skočio sam na električni trotinet i otišao tamo, bilo je malo policajaca i bila je užasna tišina.
Ribnikar ima dva ulazj – jedan gde se sve desilo i drugi gde su klinci, i moj sin je bio na tom drugom. Moj sin je odmah znao ko je pucao. Razišla se magla ovih dana i otprilike znam sve šta se desilo, kazao je pisac.
Šta se desilo tog kobnog dana?
Nedeljković je danas na televiziji K1 kazao da iz svog ličnog iskustva zna da je dečak koji je napravio masakr imao takozvanu “upucanu“ ruku.
“Ja sam u JAT-u 25 godina bio instruktor za bezbednost, i “upucana“ ruka znači da je on bio žešće uvežban. Ja recimo ne bih mogao tako precizne pogotke da imam. Da izvučem neki rendom pištolj i da to uradim. Moj sin je rekao da je on jedan neprimjetan dječak, oni su odjeljenje pored odjeljenja. On je ušao i pucao na tog jadnog čovjeka iz obezbjeđenja koga smo mi svi stvarno dobro znali i pogodio ga je s nekih 13 metara što je samo po sebi nenormalno. Klinke koje su bile peti razred i koje su bile dežurne je ubio, a onda je otišao lijevo u kabinet istorije, pucao u profesorku, a dok je mijenjao šaržer neki dječaci poskakali su kroz prozore. Djevojčice su se nabile u ćošak učionice, a neki učenici su protrčali kraj njega. Jedan od dječaka ga je gurnuo i
on je ležeći valjda pucao u njega, neki su meci u plafonu, to se saznalo”, kazao je pisac.
Roditelji su tražili od policije i forenzike da iim objasne slijed događaja.
“Da ja ne bih improvizovao i da me ne bi neko prozivao šta ja to sada govorim. Šetamo po kraju i oko škole, mi se ne smirujemo. Majka stradale Katarine mi je prišla, ta djevojčica je s mojim sinom od vrtića, i tešila me. Niko ne može da bude racionalan. Mene interesuje šta je njega zaustavilo. Na sigurnosnim kamerama se vidi samo jedan profesor iz “Ribnikara“ na hodniku koji je krenuo da vidi šta se dešava i to je profesor geografije. Ostali su zaključali djecu ili su ih evakuisali na taj drugi ulaz. Čudno je to. Mnogo dezinformacija ima. Moja ćerka jutros je otišla u Treću gimnaziju s informacijom da će njega sutra da puste, što je potpuni skandal i što ne smije da se desi. Ja nemam pravo da pričam, moje dijete je živo. Bili smo svi tu, juče smo bili na sahrani na kojoj je bilo 5.000 ljudi i smrzao sam se od tišine. Ta tišina će me proganjati do kraja života.
Sin je bolje od mene, iskren da budem, kazao je danas u „Uranku“ poznati pisac.
“Gledam ga sve vrijeme naravno. Odveo sam ga iz grada na tri dana. Prvo veče je bio u fazonu „Ja sam nedodirljiv“, drugo veče je bio dijete i plakao, treće veče je bio kul i juče kada sam ga vratio u Beograd jedva je dočekao da se vidi sa drugarima jer se
drže zajedno i zajedno su došli na sahranu. Međutim, ćerka je problem isto, ona ima 15 godina, prvi je razred Treće gimnazije koja je naslonjena na Ribnikar. I oni su puni priča, ne znam… Ovde je apsolutno svako povezan sa svakim. Dječak koji je
ranjen i pušten iz bolnice, moj sin se čuo sa njim, on je spavao kod nas u subotu uveče. Svašta sam prošao u životu ali teško da sam se nekad ovako potresao”, kazao je danas Dušan Nedeljković.
Djeca hoće da se svete
Djeca uopšte ne pričaju o K.K, kazao je pisac.
“Ja se plašim da su u fazi bijesa, da hoće da mu se osvete što mene kao roditelja baš zabrinjava. Bili su mu na vratima, ekipa brata najmlađe djevojčice koja je ubijena, to su već klinci u punoj snazi. Ne možeš ti sad njima da objasniš da će da prevaziđu to terapijama, da će pričati sa njima stručnjaci, roditelji. Ne možeš ti to njima da objasniš. Oni su sada ljuti i bijesni. Razumijem ih ja, svi smo bili buntovnici kao klinci ali nismo se suočavali sa osvetoljubivim stvarima i plašim se da neko ne isklizne iz šine. Moramo da otvorimo četvore oči i pazimo na tu djecu, a ne smijemo da ih sklonimo iz socijalnih tokova života.
Nedeljković kaže da se na smije raditi po knjizi
Treba slušati roditelje i djecu, i ne insistirati na tome da krenu u školu. Predlog nas roditelja je da se taj ulaz gdje se sve desilo zatvori i da sva djeca ulaze na drugi ulaz. Jedna žena je juče rekla najpametniju stvar – da se više ne uključuje zvono jer zvono
će ih asocirati na pucnjavu. Zvonilo je dok je pucao. Ajmo da pravimo pozorišne predstave, bendove, da ne govorimo o kontrolnim. Pet nedelja je do kraja godine i ja bih završio sa školskom godinom, bar za sedmake, jer osmaci ove nedelje idu na
pripreme za srednju školu. Plašim se da i pored dobronamernosti svih tih ljudi da će doći neko ko će da se drži skripti i da će izazvati kontarefekat kod dece koja su ionako naježena. Trebalo bi mladi ljudi da rade s njima, koji su tek završili studije, da
dođu muzičari, glumci, sportisti… Kad vidiš nekog idola, to je super. Ne smeš da pokažeš emocije pred tom jdecom. Zagrle me i meni se noge odsjeku, umjesto ja njih da tješim, oni tješe mene.
Deca se smaraju u školi
Dušan Nedeljković kazao je danas da je na djelu potpuno šizofrena situacija.
“Internet je super stvar ali treba znati da ga koristiš. Nisu mediji i društvene mreže toliko “sabili“ djecu koliko su nas. Nije moj sin na tviteru, ni moja ćerka, oni nisu ni na Fejsbuku. Možda su na TikToku gde “veslaju“ te informacije. Živim već jako dugo u
ovom gradu i duboko sam razočaran kada se pojave ljudi koji od ovog stravičnog događaja prave političke igre. Plašim se da nas provociraju da vide dokle možemo da trpimo. Mobingovani smo od strane medija i ludaka na društvenim mrežama i mislim da je iza svega profit. Ne gledaju djeca “Zadrugu“, odrasli je gledaju. Moj sin je na basketu, trenira šest puta nedeljno i vikendom ima utakmice. Ćerka je na kreativnom pisanju, druže se, izlaze po kraju, sjede po kafeterijama, idu u bioskope. Jesu na telefonima, ali kada ih kazniš i kažeš uzeću ti telefon njima to ne pada teško”, kazao je pisac.
Djeca mnogo više znaju nego što im školsko gradivo nudi.
“Jako se smaraju, uče stvari koje su potpuno nebitne. Tri dječaka iz gimanzije moje kćerke napravili su aplikaciju i zaradili više nego što će cijela profesura na Vračaru za godinu dana. Imaju “kliker“ za tako nešto. Ključno je to što su roditelji jakoneraspoloženi, što smo svakodnevno mobingovani. Policajci u školama – da li ste ljudi vi normalni? Ne znam jel su obučeni, da li imaju sertifikat za to, nose oružje u školi. Pozvali su ljude koji patroliraju po ulicama da čuvaju našu djecu. Ovaj ako je bio sposoban da ubije čuvara pa on će da razoruža policajca za sekund.
Uloga medija
Pisac Dušan Nedeljković danas je na K1 televiziji kazao da mu je previše svega i da više ne može da prima informacije.
“Moramo da vodimo računa šta govorimo. Mi smo svi tužni, nemojte da pravite haos. Treba da se umire roditelji. Juče je bio sastanak, neki roditelji su hrabri, a neki su potpuno van sebe. Ovo je jedino pitanje u našim životima na kojima nemamo
odgovor. Ljudi koji se bave medijskim poslom treba da me oraspolože, a ne da me rastužuju”, kazao je pisac danas u “Uranku“.
(Mondo)